Finansijska tržišta nisu više ista. I dok smo svi još uvek klijenti tradicionalnih banaka, sve više počinjemo da koristimo i druge platforme za svoje finansijske potrebe. Odavno se koristi PayPal, aplikacije na telefonu plaćamo preko Apple Store-a ili Google Play-a, a naši savremenici u zemljama EU i većini zemalja na globalnom nivou imaju pristup još mnogo većem broju servisa koji kod nas na žalost još uvek nisu dostupni, uglavnom zbog regulative i čuvenog zakona o deviznom poslovanju. Kako velike tehnološke kompanije preuzimaju sve više segmenata naših potreba za uslugama pitanje koje se ovde postavlja je da li će velike tehnološke kompanije postati i naše banke? I dok su industrijske ili tehnološke revolucije došle do svog 5.0 stadijuma, bankarstvo i finansije ulaze u Banking 2.0. Očigledno je da se velike tehnološke kompanije u svojim strateškim planovima spremaju da preotmu ovu bankarsku revoluciju u svoje P&L izveštaje.
Izveštaj CB Insight pokazuje da je ukupna investicija velikih tehnoloških kompanija u fintech kompanije prošle godine bila oko 2.2 milijarde dolara samo u Americi, dok je samo u prvom kvartalu ove godine ukupna investicija fondova u fintech kompanije bila na nivou od 22.8 milijardi dolara, što je rast od skoro 100% sa kvartala na kvartal. Trend investiranja u fintech kompanije raste. Razlozi leže uglavnom u primeni API-a koji su omogućili jako lako integrisanje finansijskih usluga u bilo koji proizvod koji se nudi u digitalnom svetu. Pored ovoga ono što je očigledno da velike tehnološke kompanije žele da iskoriste svoju ekonomiju obima i da iskoriste svoje ogromne baze korisnika i podataka o njima kako bi im ponudili i finansijske proizvode koji im najviše odgovaraju.
Facebook je odavno uveo nekoliko načina plaćanja kroz svoje aplikacije kao što su messenger, Instagram i Whatsup i tako se strateški usmerio ka finansijskim uslugama i formiranju posebnog Facebook Financial segmenta koji treba da razradi strategiju plaćanja na njihovim platformama. U međuvremenu je lansiran i Facebook Pay kao i P2P transfer novca u Indiji i Brazilu gde je Whatsup i najzastupljeniji. Amazon je recimo u Indiji lansirao Amazon Pay uslugu, a zatim i Amazon wallet. Takođe, u partnerstvu sa ICICI bankom lansirao je i svoju kreditnu karticu, ušao i tako ušao i u segment osiguranja i mogućnost trgovanja zlatom.
Treći gigant koji je krenuo u pravcu digitalnih plaćanja je Apple. Apple Pay je već odavno dostupan a kupovinom kompanije Mobeewave ide u pravcu omogućavanja plaćanja samim dodirom dva telefona koristeći jednostavnu NFC tehnologiju.
Procene su da je potencijal za e commerce na Facebooku i Instragramu preko 30 milijardi dolara, a ove platforme svoj dalji razvoj i temelje i na pružanju finansijskih usluga za svoje korisnike bez napuštanja aplikacije.
Google je takođe krenuo u e commerce kroz partnerstvo sa Shopify platformom kroz koju će nuditi proizvode direktno na svojim platformama kao što su Maps, Youtube, Search. Da bi upotpunio ugođaj Google lansira AI alat (Shopping Graph) koji sakuplja informacije sa web-a, blogova, videa, podataka o proizvodu kako bi dao sve relevantne podatke svojim kupcima.
Ovi primeri jasno pokazuju da velike tehnološke kompanije žele da kombinuju svoje korisničke baze, e commerce i finansijske usluge kako bi uvećale svoj profit i iskoristile ekonomiju obima koju imaju.
Nekada davno Amazon je bio jedna mala on line knjižara sa skromnim prihodima I negativnim finansijskim rezultatom. Da li je neko tada mogao da predpostavi gde će on danas biti? Kada se zna da je Amazon već sada prisutan na finansijskom tržištu kroz depozite, kreditne kartice, kredite, osiguranja, a da već ima i servis kreditiranja malih i srednjih kompanija, može se zaključiti da je polako ali sigurno krenuo u pravcu formiranja svoje banke. I ostale banke su kroz partnerstva našle svoj put ka bankarstvu. Google je kroz partnerstvo sa Wise i Western Unionom ušao u tržište slanja novca vrednog preko 470 milijardi dolara. Očekuje se da će preko Googl-a već do kraja ove godine biti moguće poslati novac u preko 200 zemalja na svetu.
Apple je lansirao servis Apple Card Fammily koji omogućava da više članova porodice ima zajedničku Apple karticu, a Facebook se sprema da lansira svoju kriptovalutu.
Vidljivo je dakle da veliki tehnološki giganti ulaze u finansijsko tržište bilo kroz svoje proizvode ili u partnerstvu sa tradicionalnim finansijskim ustanovama. Za sada su ta partnerstva na obostranu korist ali je pitanje dana kada će banke i finansijske institucije tu postati višak, a ti dani su sve bliže jer bankarstvo sve više postaje digitalno. Možemo očekivati da tehnološki giganti neće popustiti pritisak i da su tradicionalne banke i definitivno jako ugrožene. Liberalizacija regulative i open banking standardi će ovu transformaciju samo još više ubrzati. Ostaje da vidimo kako će tradicionalne banke da odgovore na ovu pretnju koja im kuca na vrata.
Serbian(Srpski)
English(Engleski)