U poslednjih par godina, rad od kuće postao je široko prihvaćen model rada, omogućivši zaposlenima fleksibilnost i udobnost rada iz sopstvenog doma. Trend je najpre bio odgovor kompanija na striktne Covid mere koje su primenjene u najvećem broju zemalja sveta.

Logičan odgovor kompanija je bio ubrzan razvoj infrastrukture koji će omogućiti većini zaposlenih da radi od kuće. Vremenom se ovaj način rada „osladio“ i kompanijama, zbog razume se manjih troškova poslovanja, ali i zaposlenima, naročito mlađim koji često traže dodatnu fleksibilnost od svojih poslodavaca. Može se priznati da zvuči primamljivo da se ostane kod kuće, i u pidžami, uz šolju domaće kafe u kućnom okruženju obavi i radna obaveza. Ali da li je sve baš tako sjajno kao što na prvi pogled izgleda?

Sve češće se pojavljuju kritike na račun ovog trenda, posebno među vodećim menadžerima i liderima u biznisu. Ilon Mask, CEO kompanije Tesla, otvoreno je izrazio svoj stav protiv rada od kuće, nazivajući ga "neproduktivnim" i štetnim za kompanijsku kulturu.

Jedan od ključnih argumenata protiv rada od kuće je gubitak produktivnosti. Ilon Mask je nedavno izjavio da rad od kuće "nije način na koji bi kompanija poput Tesle mogla da funkcioniše." Prema njegovim rečima, prisustvo u kancelariji ne samo da povećava produktivnost, već i omogućava lakšu i bržu komunikaciju među zaposlenima.

U kompaniji kao što je Tesla, gde su inovacije i brzina ključni faktori uspeha, Mask smatra da rad od kuće usporava proces donošenja odluka i implementaciju novih ideja.

Sličan stav deli i Džejmi Dimon, izvršni direktor JPMorgan Chase, koji je istakao da rad od kuće "nije za svakoga." Prema njegovim rečima, rad u kancelariji omogućava bolju saradnju, mentorstvo i brže rešavanje problema. On veruje da je kultura rada u kancelariji ključna za dugoročni uspeh, naročito u industrijama gde su kreativnost i timski rad od suštinskog značaja.

Pored gubitka produktivnosti, rad od kuće ima i negativan uticaj na kompanijsku kulturu. Bez fizičke interakcije među zaposlenima, dolazi do slabljenja timskog duha i smanjenja osećaja pripadnosti. Kancelarija nije samo mesto rada, već i prostor gde se razvijaju međuljudski odnosi, grade timske vrednosti i kreira zajednička vizija. Bez tog elementa, kompanija gubi svoj identitet i dugoročno trpi posledice. Kompaniju čine ljudi i to kao grupa, ne kao pojedinci, a njihov zajednički rad i kultura kompanije su ključni diferencijator na tržištu.

Pored toga postoji i veliko pitanje kontrole i nadzora. Menadžeri često ističu da je teško pratiti rad zaposlenih kada su van kancelarije. Nedostatak fizičkog prisustva može dovesti do smanjenja odgovornosti i discipline među radnicima, što dugoročno narušava kvalitet rada. Iako postoje alati za praćenje rada na daljinu, oni nikada ne mogu u potpunosti zameniti ličnu interakciju i neposredan nadzor.

David Solomon, izvršni direktor Goldman Sachs-a, takođe se snažno protivi radu od kuće. On je istakao da je rad od kuće "anomalija koja će se uskoro ispraviti." Solomon veruje da je fizička prisutnost u kancelariji od suštinskog značaja za održavanje visoke radne etike i brze reakcije na promene u tržištu.

S druge strane, rad od kuće ima svoje prednosti. Zaposleni koji rade od kuće često navode fleksibilnost kao jedan od najvećih benefita. Mogućnost da sami organizuju svoje vreme, bez svakodnevnog putovanja na posao, navodno dovodi do veće ravnoteže između poslovnog i privatnog života. U mnogim slučajevima, ova fleksibilnost rezultira većim zadovoljstvom zaposlenih i manjim stresom, što može pozitivno uticati na njihovu dugoročnu produktivnost.

Takođe, rad od kuće omogućava kompanijama da smanje troškove. Manje potrebe za kancelarijskim prostorom, niži računi za energiju, i smanjeni troškovi održavanja mogu predstavljati značajne uštede, posebno za velike korporacije. Uz to, kompanije mogu pristupiti širem pulu talenata, zapošljavajući radnike iz različitih geografskih lokacija bez potrebe da ih preseljavaju.

Jedan od ključnih argumenata u prilog radu od kuće je i zaštita zdravlja zaposlenih. Pandemija COVID-19 pokazala je koliko je važno omogućiti zaposlenima bezbedne uslove rada. Rad od kuće smanjuje rizik od širenja zaraza i omogućava radnicima da rade u sigurnom i kontrolisanom okruženju.

Kada se sagledaju svi ovi argumenti, jasno je da rad od kuće ima i svoje prednosti i mane. Međutim, ključno pitanje koje se postavlja jeste: šta je zaista najbolje za kompaniju i njene zaposlene?

U širem kontekstu, rad od kuće može biti nepravedan prema određenim grupama zaposlenih. Na primer, zaposleni koji nemaju odgovarajuće uslove kod kuće, kao što su mirni prostor za rad ili stabilna internet veza, mogu biti u nepovoljnijem položaju u odnosu na one koji te resurse imaju. Takođe rad od kuće svakako nije pravedan za kategorije radnika koji moraju da budu fizički prisutni, kao što su recimo vozači autobusa, radnici u prodavnicama, na šalterima…

Takođe, rad od kuće dovodi do socijalne izolacije, što može negativno uticati na mentalno zdravlje zaposlenih. Socijalizacija u današnje vreme, gde je on line komunikacija već preuzela preterano veliki prostor u odnosu na direktan socijalni kontakt na duže staze stvara generaciju socijalno osakaćenih ljudi. Socijalna inteligencija se ne može razvijati van grupe, ili on line, potreban je direktan kontakt.

Moj stav je da posao treba da ostane posao, a kuća, kuća. Razdvajanje ova dva prostora ključno je za dugoročni uspeh i ravnotežu u životu zaposlenih. Jedini opravdan razlog za rad od kuće može biti globalizacija resursa – kada kompanije angažuju stručnjake iz različitih delova sveta, gde bi fizička prisutnost bila nemoguća ili nepraktična. Sve ostalo ide protiv prirode posla i interakcije koja je neophodna za stvaranje zdravog, produktivnog i kohezivnog radnog okruženja.

Na kraju, uspeh kompanije ne zavisi samo od fizičke prisutnosti u kancelariji, već i od sposobnosti da se prilagodi promenama i da stvori okruženje u kojem će svi zaposleni biti motivisani da daju svoj maksimum, bez obzira na to gde rade.

Ipak, rad u kancelariji ostaje nezamenljiv u pogledu kulture, produktivnosti i održavanja visokih standarda rada.

Jasno je da novo doba donosi promene i da se na mnoge od njih treba prilagoditi, ali kompromisa za prave tradicionalne vrednosti kao što su kultura kompanije, socijalni kontakt i produktivnost rada ne sme da bude, bez obzira što na prvi pogled izgledaju „zastarelo“.

Zvuk muzike sa ploče ne može da se zameni, trebalo nam je preko 20 godina da to shvatimo. Ploče smo lako povadili iz podruma i vratili na police, sa kompanijama koje krenu u pogrešnom pravcu, neće biti tako lako.