Ljiljana Milić
Dinamičan svet IT industrije u Srbiji - od impresivnih brojki i globalnog priznanja do pitanja inovacija, oslanjanja na outsourcing i stvarnih prilika za napredak...
Ljiljana Milić
Direktor
Prelistavajući LinkedIn, naišla sam na komentar koji me naveo da se zamislim. U njemu se opisuje klasična priča: vlasnik IT firme pronađe jedanog velikog klijenta, zaposli na hiljade programera, kupuju se luksuzni automobili, Ibica, „roli“, gradi se imidž uspešne kompanije – dok jednog dana taj klijent ne otkaže saradnju. Programeri ostaju bez posla, porodice bez prihoda, a sve se završava objavom na LinkedInu uz tapšanje po ramenima i moralnu podršku. Da li je ova priča istinita? – Možda. Da li je lažna? – Možda. Ali, u svetu gde LinkedIn preplavljuju objave o uspesima, luksuznim stilovima života i velikim projektima, granica između stvarnosti i fikcije često je zamagljena.
LinkedIn više nije samo mreža za profesionalno umrežavanje – postao je platforma za promociju, često i idealizaciju. I u moru objava koje osciliraju između stručnosti i pukog marketinga, sve teže je prepoznati suštinu. Ipak, taj komentar, ma koliko pojednostavljen, nije daleko od stvarnosti koja se odvija iza kulisa srpske IT industrije.
Domaće IT tržište raste za oko 10% godišnje, što je skoro upola manje od prosečnog rasta IT izvoza iz Srbije. Izvoz je u prvih šest meseci 2024. uvećan za preko 18% u odnosu na isti period u rekordnoj 2023, a na osnovu postojećih projekcija očekuje se da će do kraja godine dostići čak 4 milijarde evra. Od 2012. do 2023. godine prihod od izvoza ove privredne grane uvećan je za 10 puta, a očekuje se da će izvoz do 2027. godine dostići vrednost od 10 milijardi evra.
Ipak, iza ovih impresivnih brojki kriju se izazovi. Čak oko 70% prihoda dolazi iz outsourcinga – modela koji pruža stabilan, ali limitiran rast. Domaće kompanije često funkcionišu kao podizvođači za strane klijente, što otvara pitanje održivosti. Gde je prostor za inovacije? Da li smo postali “fabrika koda” koja proizvodi po tuđim specifikacijama, dok se pravi potencijal IT industrije ne koristi?
Prema podacima o investicijama objavljenim u izveštaju The State of Adria Tech, ulaganja u srpske startape tokom perioda 2021- 2022. godine premašila su 320 miliona evra, što predstavlja trostruko povećanje u odnosu na prethodne godine. U poređenju sa ostalima u Adria regionu, slika izgleda drugačije, pa je tako Hrvatska na prvom mestu sa 1,86 milijardi evra raspoređenih na 88 investicija, potom Slovenija sa 1,25 milijardi evra i 209 investicija, te Srbija, sa 325 miliona evra i 24 investicije.
Očekuje se dalji razvoj u oblastima kao što su veštačka inteligencija i blockchain tehnologija, što predstavlja značajan korak ka diversifikaciji IT sektora i prelasku na modele poslovanja sa višom dodatom vrednošću. Ovakav poslovni model dovodi i do jačanja konkurencije u regionu. Hrvatska, Slovenija i Rumunija već privlače značajan deo stranih investicija, dok Srbija, iako atraktivna zbog niskih operativnih troškova i povoljnih poreskih stopa (15% poreza na dobit), rizikuje da zaostane u trci za inovacijama.
Ova situacija otvara pitanje koliko je Srbija zaista atraktivna za male i srednje preduzetnike, koji često čine jezgro inovacija. Na globalnom tržištu, konkurentnost se ne meri samo porezima, već i podrškom za istraživanje, razvoj i stvaranje proizvoda s višom dodatom vrednošću. Prema istraživanju Startit-a od pre par godina, oko 35% IT stručnjaka u Srbiji planira da se preseli u inostranstvo u narednih pet godina. Glavni razlozi su veće plate i bolje radno okruženje.
IT sektor u Srbiji je poznat po visokim platama, ali stvarnost je daleko od mita. Junior developeri prosečno zarađuju oko 1.200 evra mesečno, dok seniori dostižu i do 4.000 evra. Iako su ove brojke impresivne u poređenju s drugim sektorima, one blede pred platama u Zapadnoj Evropi, gde IT stručnjaci mogu zarađivati i do 8.000 evra mesečno. Međutim, novac nije jedini faktor. Mladi stručnjaci sve više traže fleksibilnost, izazovne projekte i prilike za razvoj. Ovo su oblasti u kojima Srbija često zaostaje, jer se fokus stavlja na brz rast i kvantitativne pokazatelje, umesto na kvalitet radnog okruženja i mogućnosti za napredak.
Da bi Srbija ostvarila svoj potencijal, potrebne su sistemske promene. Investicije u obrazovanje su ključne, a saradnja između akademskih institucija i industrije mora postati intenzivnija, kako bi se razvile veštine koje prate globalne trendove. Država takođe igra ključnu ulogu, kroz subvencije za inovativne projekte, poput onih koje pruža Fond za inovacionu delatnost, koje bi mogle podstaći razvoj proizvoda sa višom dodatom vrednošću i smanjiti zavisnost od outsourcinga. Ovo je put ka stvaranju IT industrije koja ne zavisi samo od stranih klijenata, već postaje lider u inovacijama.
Komentar s početka ovog teksta savršeno oslikava srž problema – dok LinkedIn može da prikaže uspeh, prava slika leži iza brojki i viralnih objava. Srbija ima talenat i potencijal, ali bez jasne vizije rizikujemo da ostanemo u senci stranih investitora i klijenata. Hoće li srpski IT postati globalni lider ili samo zadržati titulu regionalnog outsourcing centra? Izazovi su veliki, ali prilike još veće. Ključ je u tome da ne budemo samo promatrači na LinkedInu, već graditelji stvarnih uspeha.
Serbian(Srpski)
English(Engleski)