Otuda su više nego aktuelne reči profesora Rodžersa da „ključ digitalne transformacije ne leži u tehnologiji, već u strategiji i novim načinima razmišljanja”. Dakle, transformacija u digitalnom dobu iziskuje mnogo veće i brže promene u strateškom razmišljanju nego u IT infrastrukturi vašeg biznisa. Prevashodni cilj menadžmenta koji upravlja IT-jem u kompanijama doživeo je tranziciju od optimizacije procesa i upravljanja rizicima ka strategiji i fokusu na korišćenju tehnologije radi inovacija i usavršavanja. Prosto je nezamislivo govoriti o inovacijama, rastu ekonomske efikasnosti i konkurentnosti a zanemariti digitalne servise i usluge koje pružaju IT kompanije. Informaciono društvo utemeljeno na razvoju i sveobuhvatnoj primeni IT-ja u svim aspektima društvenog i privrednog života ogleda se u relativizovanim prostornim i vremenskim razlikama zahvaljujući tehnološkom napretku, uz istovremenu globalizaciju tržišta, čime su stvorene do tada neslućene mogućnosti razvoja poslovanja. Poslovni ambijent, koji se odlikuje izuzetno turbulentnim tržišnim okruženjem, ekonomskim i političkim krizama i dinamičnim tehničko-tehnološkim promenama, nameće IT izazove koji zahtevaju nove odgovore. U poslednjoj deceniji, sledeći navedenu logiku, Srbija pokušava da identifikuje strateške pravce privrednog razvoja, dajući IT sektoru izuzetan značaj u razvojnim i investicionim poduhvatima zemlje usmerenim na dinamičniji rast BDP-a i izvozne performanse srpske ekonomije. Uviđajući neizmerne prednosti u odnosu na tradicionalne industrijske sektore – prerađivačku industriju i poljoprivredu – kreatori ekonomske politike su IT sektor prepoznali kao jedan od prioriteta ekonomskog razvoja. Liberalizovana je zakonska regulativa, prilagođen obrazovni sistem, budžetskim projekcijama je izdašno investiran IT sektor, što je kumulativno ohrabrilo domaće kompanije da svoje potencijale u pogledu proizvodnje i prodaje IT usluga i proizvoda izmere na međunarodnom tržištu. To nam je omogućilo da se relativno brzo priključimo globalnom tržištu i postanemo ravnopravni učesnik, pa čak i konkurent razvijenijim zemljama. Cenovna konkurentnost, kvalitetna radna snaga i preduzetnička inicijativa tri su ključna faktora Razvoj domaćih naučnih i tehnoloških parkova doprinosi atraktivnosti srpskih IT kompanija na globalnom tržištu posredstvom originalnih proizvoda koji bivaju u njima kreirani. Takođe, domaće IT kompanije prepoznate su u svetu kao subjekti koji poseduju potrebno znanje, iskustvo i resurse za pružanje usluge autsorsinga najvišeg kvaliteta. Kao što je već navedeno, IT sektor ima važan udeo u ukupnom BDP-u, sa tendencijom kontinuiranog rasta vrednosti usluga koje ovaj sektor nudi, kao i broja zaposlenih. Cenovna konkurentnost, kvalitetna radna snaga i preduzetnička inicijativa tri su ključna faktora koja su doprinela da se za samo poslednjih pet godina IT sektor nametne na međunarodnom tržištu kao relevantan faktor.

Zahvaljujući navedenom, velike svetske kompanije prebacuju svoje centre iz Zapadne Evrope u Srbiju. Radi ilustracije, navešću nekoliko podataka. Značaj navedenih promena najbolje se uočava ako se posmatraju izvozni potencijali srpske ekonomije. Dok je pre dve decenije izvoz IT sektora bio gotovo zanemarljiv (2004. g. – 40 miliona evra), danas on prevazilazi izvozne rezultate tradicionalnih industrijskih sektora. Tokom poslednjih pet godina izvoz IT-ja je povećan za dva i po puta i iznosi 1,7 milijardi evra, uz tendenciju daljeg uvećanja. Danas je izvoz IT-ja duplo veći od uvoza, što daje veliki doprinos konsolidaciji naše spoljnotrgovinske neravnoteže. Ono što je negativno – a godinama se popravlja slika i na tom planu – jeste struktura pomenutog izvoza. Naime, godinama su preko dve trećine izvoza činile usluge, dok su softverska rešenja bila zanemarljiva. Međutim, danas softverski orijentisan sektor broji preko 400 preduzeća i ima prihode oko 650 miliona evra, sa više od 13.000 zaposlenih, što je rezultovalo stalnim rastom softverskog izvoza. Zabeležen je rast od 30 odsto na godišnjem nivou. Sa početnih 62 miliona evra prihoda u 2019. godini – taj broj je dostigao preko milijardu i 300 miliona evra. Istovremeno, stopa ulaganja u IT po glavi stanovnika porasla je na preko 100 evra (1,4 odsto BDP-a) i, iako je višestruko manja od evropskog proseka, projekcije ukazuju da će do 2025. godine dostići minimalnu vrednost od 150 evra po glavi stanovnika, koliko su imale i zemlje centralne i istočne Evrope kada su ušle u EU, 2004. godine. Zanimljivo je da ulaganja države i državnih preduzeća iznose više od trećine ukupnih ulaganja. Da je u Srbiji stvoren atraktivan investicioni ambijent za rast i razvoj IT sektora, govore i brojne investicije koje su u poslednje vreme došle u Srbiju. Navešćemo najvažnije: „Majkrosoft” ima razvojni centar, koji radi već deceniju i po u Beogradu; američka kompanija „NCR” otvorila je tehnološki kampus na Novom Beogradu, vredan 100 miliona dolara, u kojem će se zaposliti 5000 ljudi; nemački „Kontinental” je, prošle godine, otvorio fabriku elektronskih komponenti u Novom Sadu; japanski „Nidek” će u Novom Sadu proizvoditi pogonske elektromotore za električna vozila itd. Takođe, zanimljivo je da su i domaće startap firme privukle pažnju velikih svetskih kompanija. Kompaniju „Nordeus” kupila je američka kompanija „Take Two”, vlasnik nekih od najpoznatijih imena u svetu video-igara, za 225 miliona evra. Pre dve godine, „Epik gejms” je akvizirao startap firme „3lateral”, specijalizovane za kompjuterski generisane likove, američki „Nutaniks”, jedna od najbrže rastućih firmi na svetu, kupio je „Frejm”, američko-srpski startap koji se bavi „klaud kompjutingom”, za 165 miliona dolara. „Hatek”, trenutno najbrže rastuća tehnološka kompanija u regionu koja se bavi softverskim inženjerstvom i razvojem digitalnih proizvodila, akvizirala je „Momentum dizajn lab”, što je dokaz da startapi koji su nastali u Srbiji mogu biti konkurentni i na svetskom tržištu. U oblasti energetike – „Šnajder elektrik” je kupio „DMS”, IT kompaniju koja pravi softver za upravljanje elektroenergetskim sistemima itd. Očekivano je da će broj akvizicija i partnerstava biti dinamiziran, jer se startap kompanije sve više razvijaju i pronalaze inostrane partnere. Multiplikativan efekat rasta IT industrije i dolaska svetskih kompanija u Srbiju ogleda se i u otvaranju radnih mesta i izvan IT sektora, pre svega u pružanju usluga zaposlenima u IT-ju – izdavanje poslovnih prostora, stanova, kupovina automobila itd. Sve navedeno ukazuje da bi do 2025. godine broj zaposlenih u IT industriji mogao da poraste na 120.000, tj. da bude uvećan čak tri puta. Očekuje se da će se najveći broj radnih mesta otvoriti na polju razvoja softvera, „klaud” tehnologija, nauke o podacima i sajber bezbednosti. S obzirom na tendenciju rasta, koja postoji duže od decenije, nameće se zaključak da će IT sektor u budućnosti imati veoma važnu ulogu na planu privrednog razvoja Srbije. Stoga, razvoj IT sektora javlja se kao jedan od prioriteta u strategiji ekonomskog razvoja Srbije. Rastuću popularnost IT sektora među mladima potvrđuje sve veći broj studenata na fakultetima usmerenim na oblast IT-ja. To implicira da bi trebalo raditi na povećanju kapaciteta tih fakulteta, što bi doprinelo i razvoju celokupnog IT sektora kroz jačanje konkurentske prednosti domaćih kompanija. Pored toga, neophodno je uspostavljanje sveobuhvatnije saradnje između fakulteta, naučnoistraživačkih institucija i IT kompanija. Kroz njihovu sinergiju podrobnije bi se profilisala neophodna znanja i modernizacija obrazovnih programa, kako bi se školovali kadrovi u skladu sa potrebama tržišta. Ključni izazovi koji stoje na putu daljeg razvoja IT sektora jesu manjak školovanog kadra, zakonska regulativa i poreski sistem. Sa druge strane, prednosti srpske IT industrije ogledaju se kroz konkurente cene na globalnom tržištu uz etabliran visok kvalitet proizvoda i usluga. Pored toga, Srbija uživa dominantnu poziciju na tržištu Balkanskog poluostrva, značajan iskorak ostvaren je i što je na nivou države izgrađena svest o značaju i potencijalima IT sektora, što kumulativno stvara pretpostavku za uspostavljanje dugoročne konkurentske prednosti srpskih IT kompanija i dalje snaženje IT sektora, kao jednog od ključnih nosilaca privrednog razvoja.