Bankarska industrija se nalazi pred jednom vrlo izazovnim periodom ispred nas. Nadolazeća i nažalost neizbežna ekonomska kriza je sve vidljivija. Krenulo je od Covid 19 virusa, koji iako i dalje sveprisutan nije više vest, pa preko rata u Ukrajini, rastuće inflacije, energetske krize, pa do najavljenih i sve češćih poskupljenja hrane do istorijskih maksimuma. U euro zoni je još teže jer se euro strmoglavo spustio na najniže grane od svog nastanka. Centralne banke su redom podizale referentne kamatne stope a taj trend će na žalost, gledajući snagu talasa inflacije tu i da ostane. Neminovnost povećanja kamatnih stopa će smanjiti kreditnu aktivnost, ali povećati prihode, a povećanje cena tarifa će dodatno povećati bankarske prihode, ali uz veće cene izvora finansiranja, veće provizije za potencijalne gubitke na lošim plasmanima i smanjenu kreditnu aktivnost stvari ne izgledaju toliko dobro kako se to na prvi pogled može učiniti. „Ko se na mleko opeče taj i u jogurt duva“, kaže stara narodna poslovica, pa se može očekivati da će i „risk“ apetiti banaka ponovo spasti na minimume slične onima nakon prvog udara krize 2008. Udar na profitabilnost je nešto što se može očekivati, a kao merilo za profitabilnost svaka banka koristi takozvani „cost to income ratio“, koji praktično pokazuje koliko je neka banka efikasna. I tu nastaje pravi problem. Bankari su tradicionalni, naročito oni koji sede u menadžmentu velikih banaka, a najosetljiviji su na smanjenje godišnjih bonusa, pa se može očekivati ako profitabilnost padne da se mnoge banke odluče za projekte smanjivanja troškova, koje su uvek popularne u vremenima krize. Ako se pogleda struktura bankarskih troškova, pored onih koji su vezani za finansiranje i loše plasmane, najveći dolaze od operativnih poslova: broj ekspozitura, broj zaposlenih i njihove plate, opšti troškovi i naravno IT, koji se na žalost i dalje iako smo duboko u 21. veku u bankama uglavnom posmatra kao trošak. U vremenima krize, a vođeni jednostavnim modelom smanjivanja troškova bankarske uprave često znaju da prvo udare na troškove vezane za zaposlene, broj ekspozitura i naravno IT. I dok je jasno da je potpuno normalno da kompanije moraju da smanjuju troškove u periodima kada je profitabilnost ugrožena, jasno je takođe da je bitno da se troškovi ne smanjuju u segmentima gde je taj trošak namenjen za dalji rast i/ili smanjenje ostalih troškova kompanije. Mač koji služi za sečenje troškova, kada je u pitanju IT, a naročito IT koji služi za digitalnu transformaciju je mač sa dve oštrice. Banke obično troše između 4.5 i 10% operativnih prihoda na IT. Ovaj se procenat godinama povećava, a jedan je od najvećih u poređenju sa ostalim industrijama. Ali ako se recimo ovaj procenat uporedi sa big tech kompanijama kao što su Google i Amazon, ili sa industrijama koje su u naletu kao što je FinTech, ovaj procenat se pokazuje kao jako skroman. U nekim svojim ranijim člancima sam pisao o tome da glavna konkurencija banaka u budućnosti dolazi od big tech i Fintech kompanija i da tradicionalni bankari moraju da uključe sve alarme ukoliko žele da na duže staze zadrže svoje pozicije u finansijskoj industriji. Proteklih desetak godina smo bili svedoci sličnog „napada“ na tradiciju u jednoj drugoj industriji – telekomunikacijama, gde su OTT, streaming platforme kao što su Netflix i ostali napravili pravu pometnju na tržištu i žestoko uzdrmali tradicionalne telekomunikacione gigante. Ove kompanije baš kao i big tech i fintech koriste prednosti tehnologije, svoje fleksibilnosti i naročito i najbitnije dobrog korisničkog iskustva i jednostavnosti korišćenja servisa kao svoju glavnu prednost u odnosu na gigantske tradicionalne igrače. Iako sve banke danas imaju u svojim strategijama komponentu digitalnog bankarstva i digitalnu transformaciju kao imperativ, praksa kaže da je u poslednjih nekoliko godina najviše dobrobiti digitalnoj transformaciji doneo Covid 19. Ne strategije, ne planovi razvoja i digitalna agenda, već jedna zdravstvena kriza koja je ljude ograničila u kretanju i time digitalizaciju u bankama dovela na prvo mesto. Nije više bilo prioritizacije IT razvojnih projekata u digitalu u odnosu na operativu, nije više bilo kalkulacija, banke su morale da se intenzivno potrude da posluju on line. Da budemo potpuno iskreni i klijenti su, hteli ne hteli, morali da se okrenu ka korišćenju onoga što banka nudi u on line svetu i da zaborave neko vreme na ekspoziture. Ali to je samo početak, banke su još daleko od nivoa digitalizacije koji je potreban i koji neminovno moraju da postignu. Kako generacije koje nisu vične on line poslovanju, polako prelaze u senior segmente tako će i banke morati da nađu način da odgovore na potrebe novih, mlađih klijenata koji jednostavno ne žele da se pojave u ekspozituri. Sve ono što imaju na Googlu, na Instagramu, na Discordu, u njihovom virtuelnom svetu u kome uglavnom žive tražiće i od svoje banke. Neću ići toliko daleko da spominjem Metaverse i jedan potpuno virtuelni svet gde su krenuli gorespomenuti big tech konglomerati. I kako onda da mahom tradicionalni bankari sprovedu digitalnu transformaciju na pravi način i na vreme? Gledajući iz njihovog ugla, ovaj kanal prodaje kako se obično u bankama posmatra digital je nešto što će rešavati IT ili, ako postoji CDO odnosno „Chief Digital Officer“, kako glasi naziv funkcije koja se odomaćila kod onih banaka koje su dovoljno svesne da treba dati važnosti i digitalnoj transformaciji. Pogrešno. Digitalna transformacija nije puko uvođenje digitalnih kanala, aplikacija i investicija u softver i hardver. Digitalna transformacija mora da bude promena svesti bankara da je njihova industrija sada više tehnološka nego finansijska, da je njihov glavni konkurent Amazon, a ne neka druga banka, da banka sutra nema CEO, CFO, CRO, COO i CBO i eventualno CDO funkciju, već da svi oni moraju da u sebi imaju digitalni „mindset“. I namerno u ovom tekstu nisam spominjao tehnološku komponentu kao što su zastareli legacy IT core sistemi i uvođenje novih digitalnih aplikacija koje prave most do starih sistema, jer je to već svima jasno, a obično služi i kao izgovor zašto digitalizacija ne ide brže. Kako je jedna od karakteristika konsultanata da razmišljaju u buletima probaću da u nekoliko istih, dam par ključnih tema o kojima menadžment banaka mora da razmišlja ukoliko želi da svoju digitalnu transformaciju stave na vrh svojih prioriteta:

- Promena svesti članova board-a o digitalnoj transformaciji – to nije projekat, nije nečije zaduženje, nije deo organizacije nije posao IT-a ili digitalnih kanala, to je vaš posao, način kako banka mora da radi u svim vašim funkcionalnim područjima - Bankari nisu više samo ekonomisti, bankari su sada više tehnološki kadrovi koji dobro razumeju ekonomiju, uskladite svoje planove zapošljavanja i odabira kadrova da bi mogli da sprovedete digitalnu transformaciju. Investirajte u tehnološka znanja vaših postojećih kadrova, bez toga će biti nemoguće. Trebaju vam data stručnjaci, AI stručnjaci, IOT stručnjaci. IT i digital nije više zanimanje to je najbitnija komponenta znanja i veština koja je potrebna vašim zaposlenima - Nađite način da zaposlite talente koji mogu da sprovedu pravu digitalnu transformaciju. Banke nisu uopšte interesantne za najbolje IT i digital stručnjake. Lako ćete ih naučiti bankarstvu ako uspete da ih dovedete u banku. - IT nije trošak, IT je investicija u budućnost, redefinišite vaše budžete i pratite šta rade big tech kompanije. Zaboravite na „benchmarke“ sa ostalim bankama na temu IT troškova, taj podatak je irelevantan. - Nemojte da razmišljate o kupovini samo drugih banaka, razmišljajte ili još bolje što pre kupite kreativne fintech, e-commerce i tehnološke kompanije, doneće vam veću vrednost na duže staze - Skinite odelo i kravatu i skupe komplete, obucite se ležernije farmerke i crna rolka kao Steve Jobs, ili sivu majicu kao Mark Zuckerberg ili crnu kao Elon Musk

Dobro ovo zadnje nije baš ključna tema, više je moja trauma od rutine nošenja odela, belih košulja i kravate na svakodnevnom nivou, LoL. I da, naučite ove izraze kao što je LoL trebaće vam. Iako ne verujem da će mnogo članova board-a iz banaka pročitati ovaj tekst, jer nije baš bankarski već je na temu digiitalne transformacije, kao neko ko je konsultant i radi sa bankama morao sam da dam i drugu perspektivu onoga što, šalu na stranu jeste glavna tema u bankama danas. Kada nas angažuju na projektima za digitalizaciju a naročito za IT obično se od nas očekuje da rešimo probleme koji su daleko dublji od segmenata u IT u ili digitalnim kanalima. Ja volim da iskoristim svaku priliku da i kroz te projekte makar delimično promenimo svest u skladu sa ključnim temama navedenim u tekstu, ali ipak smo mi tu samo kratko, dok traje projekat, a oni moraju da žive sa digitalnom transformacijom, ako žele da bude uspešna.