Oluja Covid-19 je dovela do pada svih ekonomskih segmenata, i u tome su negativan uticaj pretrpeli i svi učesnici na svetskom tržištu lizinga i finansiranja opreme. Iako izložena kao i svi tržišnim fluktuacijama i izazovima, lizing industrija je na globalnom nivou ostala bitan igrač, jer je pandemija sa svim problemima koje je donela, otvorila i puno izazova i potencijala za razvoj mikro, malih i srednjih preduzeća. Ali, ovakvi izazovi otvaraju i nova pitanja, kako finansirati?
Evropska Unija ovaj problem stavlja u fokus u brojnim strateškim dokumentima, jer rast i razvoj sektora mikro, malih, srednjih privrednih društava i preduzetnika ima veliki potencijal za podsticanje privrednog rasta, inovativnosti, konkurentnosti i zapošljavanja. Trendovi razvoja lizinga u svetu ga smeštaju na poziciju snažnog i centralnog igrača u srži ekonomije sa jednim zajedničkim aspektom: finansiranjem razvoja kompanija.
Primećeno je da je tržišni učinak lizinga tokom pandemije varirao od sektora do sektora zavisno od zatvaranja i ponovnog otvaranja kretanja stanovništva. Iako je zabeležen ukupan pad finansiranja lizingom u Evropi od 12,1% za celu 2020. godinu i gubitkom novih prihoda od 100 milijardi evra, u četvrtom kvartalu je zabeležen manji pad od 4,2% u odnosu na isti kvartal prethodne godinu. Na prostoru Velike Britanije u februaru 2021. godini lizing industrija je porasla za 1% u sektoru koji je finansirao novonastale biznise u odnosu na isti mesec 2020. godine, a sektori lizing finansiranja koji se tiču mašina i vozila prijavili su porast od 14% i 8% u istom poređenju mesec na mesec. Predviđa se da će lizing finansiranje IT opreme i softvera dostići rast od 11,2% na prostoru Sjedinjenih Američkih Država do kraja 2021. godine.
Kao što je uticala na svaku industriju pandemija Covid-19 je negativno uticala i na tržište lizinga u Srbiji, smanjivanjem vrednosti novozaključenih ugovora za 20 procenata. Međutim, tržište u Srbiji je značajno krenulo da se oporavlja u 2021. godini, iako nije dostiglo rezultate iz 2019. godine.
Lizing industrija se snažno oporavila tokom prva dva kvartala 2021. godine u Srbiji, rastom od 44 procenata u poređenju sa istim periodom 2020. godine. U prvih šest meseci ukupna vrednost novozaključenih ugovora finansijskog lizinga iznosila je 260 miliona evra. Posmatrajući strukturu, u prvom kvartalu 2021. godine putnička vozila zauzimaju dominantnu poziciju sa 42 procenata, sa iznosom od 108,4 miliona evra. Drugo mesto, sa 35 procenata ukupnog portfolija tržišta finansijskog lizinga Srbije, zauzima segment finansiranja komercijalnih i teretnih vozila u iznosu od 90,8 miliona evra. Segment mašina i opreme je treći sa 20 procenata, dok je segment nekretnina četvrti sa 3 procenta. Ukupan broj vozila finansiranih putem lizinga u prvih šest meseci 2021. godine je bio 12.752, što je značajno više od 9,640 vozila finansiranih u istom periodu prethodne godine. Sa druge strane, još uvek nije dostignut broj od 14.144 finansiranih vozila u prvoj polovini 2019. godine.
Putnički automobili predstavljaju dominantan deo finansiranja lizing kuća u Srbiji, što može biti mač sa dve oštrice. Tema o kojoj sve više pričamo zadnjih nekoliko godina je ekologija. Da li nam je pandemija donela veću svest o ekologiji ili dolaze generacije kojima je to bitnije, moramo se zapitati, da li će finansijski lizing orjentisan na putnička i teretna vozila nastaviti i koliko dugo sa ovim pozitivnim trendom. Prodaja električnih vozila se konstantno povećava, o čemu govori interesantan podatak da iako je prodaja automobila u totalu pala 20 procenata u 2020. godini, prodaja električnih vozila je skočila za 43 procenata. I da, milenijalci koji postaju vodeća potrošačka grupa, nisu skloni posedovanju, benzinu i dizelu, već preferiraju ekologiju i pretplatu, te će tražiti još jednostavnije modele iznajmljivanja, lizinga i rentiranja vozila, i to ekoloških vozila. Ili će se lizing okrenuti više finansiranju razvoja mikro, malih i srednjih preduzeća i povećati investiciono finansiranje kompanija a ne samo četvorotočkaša, jer je to segment gde su sredstva najpotrebnija, gde ih svetska praksa najviše usmerava i gde će doneti najveći razvoj i uticaj na rast bruto društvenog proizvoda.
Serbian(Srpski)
English(Engleski)