Danas, u 21. veku, tehnologija je mnogo više od toga. Kako se rešenja probijaju direktnim putem do nas kroz mnogobrojne ponude tehnoloških giganata, tako se i kroz određene usluge kompanija i njihove operacije integrišu sa našim potrebama. Uzimajući u obzir pritisak inovacija i potreba novih generacija, kompanije su godinama preduzimale mere kako bi nadmudrile svoje konkurente i zadržale vodeću poziciju u igri gde je nebo granica. Kako bi lakše ispratilo ishode boljih, bržih, efikasnijih mera kompanija, čovečanstvo je kreiralo segmente revolucionarnih epoha, te tako danas u proizvodnim sistemima živimo četvrtu industrijsku revoluciju, poznatiju kao industrija 4.0. Istorijski gledano, svaka revolucija je donela nešto proizvodnom sektoru. Počevši od kraja 18. veka, prvom industrijskom revolucijom uvodi se proizvodni pogon koji koristi snagu vode i pare, pri čemu je čovek povećao svoju produktivnost osam puta. Zatim, na početku 20. veka, u tzv. eri fordizma, čovečanstvo podstiče kapitalističko društvo uvodeći standardizaciju sistema masivne i linijske proizvodnje, da bi, ubrzo zatim, sedamdesetih godina, došlo do razvoja poluatomatskih proizvodnih pogona pomoću elektronike i IT rešenja – treća industrijska revolucija. I evo nas danas u 2022. godini. Šta je to, zapravo, industrija 4.0 i šta je to četvrta industrijska revolucija promenila? Industrija 4.0 saopštena je prvi put kao pojam u 2011. godini, na sajmu u Hanoveru, gde je radna grupa nemačke vlade istakla ovaj pojam kao preokret konvencionalne logike proizvodnog procesa. Ovaj pojam karakterišu tehnološka rešenja koja su omogućila veće upravljanje proizvodnim sistemima, fleksibilnost proizvodnje i savremeni način distribucije proizvoda. Sajber-fizički sistemi, kao osnova industrije 4.0, koriste moderne softverske sisteme upravljanja koji raspolažu internet adresom za povezivanje i adresiranje putem interneta stvari (IoT). Ovakvim tehnologijama proizvodi i sredstva za proizvodnju postaju umreženi i mogu da „komuniciraju”, omogućavajući nove načine proizvodnje i optimizaciju u realnom vremenu. Kombinovanjem razvoja pet osnovnih tehnologija koje podržavaju rast industrije 4.0 otvoriće se nove mogućnosti u ovoj oblasti. Konkretno, tehnologije prisutne u današnjim pametnim fabrikama koje pokreću ovu industriju pre svega su IoT rešenja, veštačka inteligencija, interfejsi, napredna robotika i 3D štampa. U praksi, danas imamo pametne fabrike opremljene naprednim senzorima, ugrađenim softverima i robotikom, koji prikupljaju i analiziraju podatke i omogućavaju bolje donošenje odluka. Takođe, ovakva rešenja dobijaju svoj pun potencijal kada se podaci iz proizvodnih operacija kombinuju sa operativnim podacima iz ERP-a, lanca snabdevanja, korisničke službe i drugih sistema preduzeća, kada dolazi do potpuno novih nivoa analize i uvida iz prethodno izdvojenih informacija. Neki od očekivanih ishoda ovakve industrijske transformacije, pre svega, jesu smanjenje troškova zaliha 15‒20 odsto, povećanje produktivnosti 15‒30 odsto, smanjenje perioda prestanka rada mašina 30‒50 odsto i povećanje tačnosti predikcija od 85 odsto. Dobar primer kompanije koja je uspešno realizovala integraciju pametne fabrike, negde i očekivano, dolazi nam iz automobilske industrije. Naime, kompanija Seat je sprovela digitalnu transformaciju u postrojenju u Martorelju, gde se, pored mnogobrojnih benefita digitalizacije i konekcije sa digitalnom proizvodnom platformom Folksvagena, najviše ističe proračunata predikcija održavanja mašina kompletnog pogona do 2025. godine. Međutim, u jeku krize koja je zadesila ceo svet ovakav vid transformacije predstavlja izazov i za najveće. Sa jedne strane, lideri su se susreli sa uticajima kovida, koji su svima nama već dobro poznati, dok, sa druge strane, imamo globalne uticaje koji su uslovili te iste lidere da se spreme za period recesije i inflacije. U oba slučaja, dok kompanije razmišljaju o obnavljanju poslovanja za suočavanje sa krizama, upotreba digitalnih tehnologija će mnogima biti na prvom mestu. Kada govorimo o proizvodnim kompanijama i njihovoj digitalnoj transformaciji operativnog modela, možemo slobodno da kažemo da svaki korak ka digitalnom poslovanju predstavlja korak ka industriji 4.0. Stoga, potrebno je jasno odrediti strateški put kompanije kako bi na efikasan način dostigla svoj potpuni potencijal. Kao temelj strategije, izdvojio bih pet ključnih segmenata integrisanih u dinamiku tržišta i ekosistema usmerenog ka industriji 4.0, kao i mogućnosti kojima treba težiti.

Fleksibilna orijentacija ka klijentu Kada govorimo o orijentaciji ka klijentima, koji pod uticajem tržišnih trendova frekventno menjaju svoje prohteve, bitnu komparativnu prednost u tom segmentu predstavlja fleksibilnost. Za takvu kompaniju važno je da ostvari mogućnost da individualno adaptira proizvod i proizvodne volumene prema željama kupaca. U tom slučaju postoje brojna rešenja koja omogućavaju takvu vrstu fleksibilnosti, na primer, automatizacija rukovanja porudžbinama, fleksibilni proizvodni sistemi, adaptivna logistika i drugo. Operativna izvrsnost U okviru operativne izvrsnosti, lično volim da stavim akcenat na način povećanja produktivnosti kroz kontinuiranu i dinamičku optimizaciju svih procesa duž lanca vrednosti radi postizanja efikasnosti u skladu sa zahtevima kupaca, koju je bitno sprovesti u periodu tehnološke tranzicije. Tehnologije koje podržavaju ovakav vid promena uglavnom se baziraju na automatizovanom upravljanju proizvodnjom u realnom vremenu i kontroli procesa, poboljšanju produktivnosti samih zaposlenih i sinhronizaciji dizajna proizvoda i proizvodnje. Okolina, sigurnost i zdravlje Kako bi se podsticale ljudske vrednosti i sprovela korporativna kultura koja neguje zdravu sredinu za rad u periodu tranzicije ka industriji 4.0, treba tražiti rešenja koja su namenjena HR aktivnostima i koja se bave poboljšanjem ergonomije i sigurnosti rada, kao i smanjenjem potrošnje resursa i energije. Ljudi Prema podacima Komisije za obrazovanje, predviđa se da do 2030. više od polovine od skoro dve milijarde mladih širom sveta neće imati veštine ili kvalifikacije neophodne za učešće u globalnoj radnoj snazi u razvoju. U praktičnom smislu, ovo znači da više od 50 odsto sutrašnjeg ljudskog kapitala potencijalno neće biti spremno da prati razvoj potrebnih veština za buduća radna mesta. Stoga, kompanije moraju da nađu način kako da razvijaju svoje zaposlene kroz edukaciju i pripreme za potrebe nove industrijske revolucije. Rešenja Prethodno spomenuti segmenti, u zavisnosti od industrije, mogu imati različitu interpretaciju i razradu do nivoa konkretnih aktivnosti. Postoje četiri osnove prilikom implementacije tehnološke transformacije ka industriji 4.0, koje se sastoje od usklađenih IT/klaud platformi, komunikacija mašina sa klaudom, operativnog modela za sveukupno usklađivanje i potencijalnih partnerstava za dodatne mogućnosti. Na kraju, bitno je naglasiti da rukovodstvo kompanije mora definisati konkretne mogućnosti kojima teži, zatim ih podeliti u određene projektne inicijative u skladu sa prioritetima, te odrediti tehnološka rešenja koja su potrebna kako bi se transformacija uradila na efikasan način, jer što se bolje spreme – duže će istrčati ovaj tehnološki maraton.